Нишу недостају социјални радници

У Центру за породични смештај и усвојење у Нишу раде само три социјална радника што у великој мери отежава процес рада и може да делује на његов квалитет. То је, за Нишке Вести, оценила директорка Центра Виолета Благојевић, напомињући да узрок треба тражити у немогућности запошљавања у јавном сектору, али и у чињеници да на тржишту рада на југу Србије – нема социјалних радника.

У Центру за породични смештај улажу велике напоре да одговоре потребама 658 деце и младих и њиховим хранитељским породицама. Осим социјалних радника, недостају и психолози и педагози, јер је према прописаним стандардима неопходно да у тимовима који брину о деци и хранитељима буду и ови стручњаци. Процењује се да југу Србије недостаје око 500 социјалних радника.

„Да би у будућности одговорили стандардима из области хранитељства и усвојења нама је потребно још 10 социјааних радника, али и још 12 стручњака других профила. У будућности се предвиђа да ће Центар за породични смештај осим са децом радити и са одраслим и старим особама. Ти профили занимања би нам одговарали, али не постоје у Нишу. Ипак, ове године у Нишу ће млади моћи да студирају социјални рад и мислим да ће то у перспективи побољшати квалитет нашег рада. Они млади који оду за Београд да се школују за социјалног радника, тамо и остану“, каже директорка Центра, Виолета Благојевић.

Проблем је и тај што уредбом Владе Србије нема нових запошљавања, јер многи људи из других градова Србије, па и из Републике Српске желе да раде и да дођу у нишки Центар за породични смештај и усвојење. Срећа у несрећи је, истиче директорка Центра, што установа не покрива целу територију, односно округе које би требало, што је омогућено мрежом установама социјалне заштите.

„Троје социјалних радника Центра, осим што раде у тиму за редовне и ванредне процене хранитељских породица, морају и да обучавају хранитеље како би знали да се опходе према деци о којима ће бринути. То је огроман посао, јер наши корисници нису стационирани само у Нишу, већ на територији пет управних округа. Центар није обухватио 11 општина у Пчињским округу, Топличком округу и Лесковац. Тамо Центри за социјални рад сами раде процене и обуке будућих хранитељских породица“, додаје Благојевићева.

Иако овакав рад може да утиче на квалитет рада Центра, нема већих проблема са корисницима социјалних услуга, односно са децом, младима и хранитељским породицама. Ова Установа је добила Повељу Удружења стручних радника у социјалној заштити за најбољу установу прошле године. Како истичу, безбедност и сигурност деце је на задовољавајућем нивоу.

„Ентузијазам запослених не јењава и сви су доступни 24 часа деци и хранитељима. Установа обележава пет година рада и дошло је време да подигнемо квалитет рада. У наредном периоду, породице које су годинама биле заштита угроженој деци се неће више бавити хранитељством, јер Центар покушава да свим корисницима омогући исте услове и регрутује хранитеље из градског језгра, како би деци и младима биле доступније не само школе и здравствена заштита, већ и ваншколске активности“, каже Виолета Благојевић.

Деца код хранитеља стичу потребне животне навике, добијају образовање и васпитање у природном окружењу и то је и окосница новог начина бриге о деци без родитељског старања: измештање из институција попут домова и боравак у најмање рестриктивним социјалним условима.

За неку децу, нарочито са здравственим проблемима и адолесценте погоднија је институционална заштита. Тренутно се интензивно ради на додатним обукама из области столарства, заваривача и других заната које деца могу да похађају, у сарадњи са организацијом ХЕЛП, како би могла невезано за основно образовање, да привређују.

„Деца у хранитељским породицама могу да буду до 26 године живота, односно до краја школавања, али многи се емотивно вежу за своје хранитеље и хранитеље за њих, нарочито породице које немају своју биолошку децу и остају у контакту и брину једни о другима. Циљ хранитељства је привремени смештај деце, али често је то дужи период, и сада се ради на томе да се дететов породични статус реши још док су мали, како деца не би била у ситуацији да мењају породице са седам и више година, када је и теже, а понекад и трауматично да се уклопе у нову хранитељску, усвојитељску породицу. Рана интеревенција и рана емоционална везаност су кључ за успешно усвојење, хранитељство и родитељство“, закључује нишка директорка Центра за породични смештај и усвојење.

Аутор: Ана Вељковић – Извор: Нишке вести

Leave a Reply